novi post OVDJE .

novi post OVDJE

novi postovi OVDJE

čekanje ubija

sreća
pa smo mrtvi

ugrist se za ruku, ugrist se za jezik, zagristi jabuku, blokirati krik. markerom zapisati, "nikada više!", pa to okačiti
iznad kreveta (*imaš selotejpa u ladici*). prekrit se jorganom, slušati mobyja... a od sutra započeti, nešto sasvim novo, nešto sasvim drugo... ovo sve dosada, od samih početaka početka, bilo je privremeno tek.

"Je li to sve što ostaje od ljubavi? I šta uopšte ostaje posle nje? 
Telefonski broj koji lagano bledi u sećanju. Čaše sa ugraviranim monogramima ukradene u "Tri lađara". Posle ljubavi ostaje običaj da se belo vino sipa u dve čaše i da crte budu na istoj visini. Posle ljubavi ostaje jedan sto u kafani kod "Znaka?" I začuđeni pogled starog kelnera što nas vidi sa drugima.

Posle ljubavi ostaje rečenica: "Divno izgledaš, nisi se ništa promenila..." i "Javi se ponekad, još imaš moj broj telefona".
I neki brojevi studentskih soba u kojima smo spavali ostaju posle ljubavi.

Posle ljubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali posle ljubavi. Posle ljubavi ostaju melodije sa radija koje izlaze iz mode. Ostaju znaci ljubavne šifre: "Ako me voliš, započni sutrašnje predavanje sa tri reči koje će imati početna slova mog imena". Ušao je u amfiteatar i rekao: "U našoj avangardi..." Poslala mu je poljubac.

Posle ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da će neko iznenada naići. Klak - spuštena slušalica kada se javi tuđi glas. Hiljadu i jedna laž.
Posle ljubavi ostaje rečenica koja luta kao duh po sobi: "Ja ću prva u kupatilo!" - i pitanje: "Zar nećemo zajedno?"  Ovaj put ne. 

Posle ljubavi ostaju saučesnici: čuvari tajni koje više nisu nikakve tajne. Prepune pepeljare i prazno srce. Navika da se pale dve cigarete, istovremeno, mada nema nikoga u blizini. Fotografije snimljene u automatu, taksisti koji nas nikada nisu voleli.

Posle ljubavi ostaje povređena sujeta. Metalni ukus promašenosti na usnama.
Posle ljubavi ostaju drugi ljudi i druge žene.
Posle ljubavi ne ostaje ništa." Sranje.

on je volio vozove, jer vozovi ga odvode, a bitno je ići dalje. netko drugi volio je brodove jer brodovi ga odvode, a bitno je... netko treći bi samo buljio u more i čekao, jer znate, svaki pas se uvijek vrati kući. šta je psetu preko mora


***********************************************************************************

"... nema čuda. možda ih i ima, ali to nikada ne budu ona koja smo tako željno čekali. sve uvek bude drugačije. možda se neće vratiti rode, možda će se vratiti neke druge ptice, a mi ih nećemo ni primetiti, mi ćekamo rode."

zavlačenje pod jorgan rješava sve probleme. grlit se pod istim s veselim ruskim klasicima, sve dok ne provri voda za čaj, a onda opet nastaviti s grljenjem...

prespavano jutro. popodne s kavom, nekim ljudima i mumijevima na teveu u kafani. večer u iščekivanju poziva, kiše i gledanju filma o lovcima na glave (klaus kinski, ljubim te u čelo!). kroz čitav dan onaj neki neznamkakobihganazvao osjećaj. znate ono kad kontate da ste nešto izgubili, al još uvijek ne znate točno šta.

ponekad tražim i hvatam svoje rečenice po zraku vođen ogromnom željom da ih progutam i da se zatim buljeći u vaše cipele necrven pravim kao da ih nikada prije nisam (iz)rekao čak štoviše ni pomislio na njih