KAO KIŠA POSLIJE GLJIVA

15.03.2013.

evo mene opet

potrebno je odložiti cipele, stavit ključ u bravu, nenačeti kruh, spustiti rolete i prespavati sve. ponekad je dakle tako potrebno. a ponekad se život i ja dogovorimo da on bude lijep, a ja sretan zbog njega. dogodi se pa ovdje izađem na hodnik, pozovu me u svoje odaje, a ja pristanem. pričaju mi kako žale za starim, starim danima i da im fale prijatelji iz njih. evo baš jutros on meni o nekoj braći koju je onomad znao i obojica bili narkomani (ustvari jedan narkoman, drugi alkoholičar). ee, jedan od njih umre, a ovaj drugi onda odluči prestat pit (alkoholičar dakle). izvede on to ritualno, kraj bratova groba popije tu zadnju, ustvari pola nje, a drugu polu prospe burazeru po grobu da nazdravi i on... gledam ja u druga svog i ne znam šta da kontam o tom faljenju, ne kažem mu ništa osim kako moram ić, i na putu do sobe se pitam a šta to njemu točno fali... (soba mi prekoputa njegove) imam spešl hlače. služe samo zato da ih stavim pokraj vrata da ne izlazi zrak na hodnik kad zapalim cigaru. prljave su već, al mi drage skroz. split smrdi, al sam dobro. ponekad se život i ja dogovorimo da on bude lijep, a ja sretan zbog toga. i tako to.

14.09.2012.

update: sad si tu, odjednom si tamo i upravo te nema!

najgori dani po kafanama jesu oni u kojima znate da se selite uskoro pa govorite ko navijeni sve ono sto inace ne biste rekli nikada, ni da vam pistolj drze pod grlom, il sta vec (postoji vise vrsta smakova svijeta jel)... to su ujedno i oni najbolji dani po kafanama ako vam se desi (kao meni veceras) kisha koju svecano proglasite najblizom rodbinom i zasvira soldier of fortune pjesma i osjetite smiraj po kom znate da ste voljeni... e to! da, jesam, poklonio tabakeru i druga mi zigalo srce i ja, megalomanijski and simbolicno, odlucio e nek to ima veze sa mnom! zaljenje u svemu tome jeste (a zaljenje uvijek postoji) sve ono sto ste zaboravili reci pa se poslije sjetili i shvatili kako ste trebali reci jos samo (?) to! medjutim, ostanimo od smiraja i drzimo se one: ako nismo, pa onda, mozda, nismo ni trebali! tako je kako je i dobro je i idemo dalje i ne nikome ne reci da si plakao poslije jer plakat po kafanama je tako prevazidjena stvar! cheers!

13.09.2012.

...

imam ja tu jednu tabakeru koju mi poklonio buraz a ja je simbolicno nazvao "bos il hadzija". unutra se nalaze: preostali dijelovi krunice (od mame mi prije nego li me poslali u KSC- Travnik pa je ja drzo po dzepovima sa trinaest godina i molio boga da me ne prozove iz matematike), marka za konac (koju sam ko klinac pokazivao po pijaci ne bih li baki kupio odgovarajuci konac za heklanje jel), pola omota cokoladice zivotinjsko carstvo i papir na kojem pise kako mi netko poklanja svoju najdrazu stvar (plisanog medu koji vec godinama nije sa mnom jer je prevelik i ne stane u tabakeru) i kad je vidim da se pomolim za njega. dakle, imam ja tu jednu tabakeru u kojoj drzim polovice stvari, a druge kod onih kojima sam rekao da ih volim i da nas cuvaju i odrzavaju zivima. neki od njih umrli (pa tako i dijelovi moji s njima), a neki od vas jos uvijek disu. nego, lako je putovati s tabakerom, stane u dzep sve sto ponijet trebas. lazem, s godinama mi je postalo malo vise godina i samo teze i skonto sam kako sam prestar za sranja kao sto su emotivne selidbe. isto sam tako shvatio da je nada zlo koje te tjera čekati i ne da ti krenuti dalje od mjesta na kojem trenutno jesi, pa ako hoces nastavit dalje trebas je ubiti i krenuti naprijed sam i bez ikakvih ocekivanja, odnosno nadanja da buduci zivot ostane povezan s ovim, tj onim proslima. nece biti bolje, nece biti gore, biti ce drugacije! pocet cu zaboravljat cim promijenim grad jer zaborav starta od ociju. a sva dosadasnja nadanja nek pocivaju u miru ovdje u sarajevu i ostanu pokopana u tabakeri za koju mislim da je nastupilo pravo vrijeme da se pokloni. idemo dalje! i truth to be told, dosadilo mi renovirat ovaj ovdje lijes, podsjeca na previse smrti s istim ljudima. meni treba novi pocetak pa makar on donio i koju novu smrt! dakle, gudbaj sarajevo! ode ja u split! a ti o dragi blozhe, do neke nove mladosti ostaj mi pokopan. uskrsnuca se desavaju, ali kako kome. toliko.

12.09.2012.

.


zaborav starta od očiju.

03.09.2012.

.


29.08.2012.

opet ja o točkama


ama nije točka već su tri! nije Kraj već je Nastavlja se...
dakle, neke sretne krajeve dočekaš s drugima, neke dočekaš sam. bilo kako bilo, svaki kraj jeste sretan! ako nije? onda nije Kraj već je Nastavlja se... nikad ne podcjenjuj moć od "Nastavlja se..."!

(nemoj meni točke, putni zarez sad. il ako baš hoćeš točku, de stavi onda tri! od jedne se ne živi.)

28.08.2012.

budio se ne bih nikada


ispadam patetičan i copy/paste (stavljo i po fejzbuku) jer mi se može i hoće i kažem:
ljudi uvijek odlaze a neki odu čak i prije nego li zaista dođu

zaključak: ne boli manje ali je daleko smješnije


28.08.2012.

na iglama sam ovdje


reci nešto, reci bilo što.

27.08.2012.

poništavanje

dođe mi da uzmem papir i da napišem tvoje ime nesrećo i dođe mi da križam njega ili da ga gađam strijelicama za pikado ili oboje i izvršim posljednju mu pomast  pljuvačkom prije predodređenog putovanja u korpu međ ostalo smeće

dođe meni tako ah ponekad mi dođe da poništavam

i poništavam

23.08.2012.

DAMN !


sjetim se uvijek kad zaboravim da sam zaboravio.
druže, ja sam budala.
i ne volim kad moram oprostiti nekome tko nije tražio da mu oprostim,
nit kad nudim novu šansu nekome koga moram molit da je prihvati.


Stariji postovi

<< 03/2013 >>
nedponutosricetpetsub
0102
03040506070809
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31

ljubav na daljinu

.
'Moja je krv moj put do tebe'

('A šta je tuga nego ustajala krv')

'Ne tražim pomilovanje, niti bih vam ga dao'

Vrati mi moje krpice
Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu
Izidji samo preda me
Oci da mi zalaju na tebe
Samo otvori usta
Cutanje moje da ti vilice razbije
Seti me samo na sebe
Secanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je medju nama doslo


Vrati mi moje krpice
Moje krpice od cistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga cipkastoga tkiva
Moje krpice od tackaste nade
Od zezene zelje od sarenih pogleda
Od koze s moga lica
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kazem


Slusaj ti cudo
Skini tu maramu belu
Znamo se
S tobom se od malih nogu
Iz istog canka srkalo
U istoj postelji spavalo
S tobom zlooki nozu
Po krivom svetu hodalo
S tobom gujo pod kosuljom
Cujes ti pretvornice
Skini tu maramu belu
Sta da se lazemo

Necu te uprtiti na krkace
Necu te odneti kud mi kazes
Necu ni zlatom potkovan
Ni u kola vetra na tri tocka upregnut
Ni duginom uzdom zauzdan
Nemoj da me kupujes
Necu ni s nogama u dzepu
Ni udenut u iglu ni vezan u cvor
Ni sveden na obican prut
Nemoj da me plasis
Necu ni pecen ni prepecen
Ni presan posoljen
Necu ni u snu
Nemoj da se zavaravas
Nista ne pali necu

Napolje iz moga zazidanog beskraja
Iz zvezdanog kola oko moga srca
Iz moga zalogaja sunca
Napolje iz smesnog mora moje krvi
Iz moje plime iz moje oseke
Napolje iz mog cutanja na suvom
Napolje rekao sam napolje
Napolje iz moje zive provalije
Iz golog ocinskog stabla u meni
Napolje dokle cu vikati napolje
Napolje iz moje glave sto se rasprskava
Napolje samo napolje

Tebi dodju lutke
A ja ih u krvi svojoj kupam
U krpice svoje koze odevam
Ljuljaske im od svoje kose pravim
Kolica od svojih prsljenova
Krilatice od svojih obrva
Stvaram im leptire od svojih osmeha
I divljac od svojih zuba
Da love da vreme ubijaju
Kakva mi je pa to igra

Koren ti i krv i krunu
I sve u zivotu
Zedne ti slike u mozgu
I zar okca na vrhovima prstiju
I svaku svaku stopu
U tri kotla nam--or vode
U tri peci znamen vatre
U tri jame bez imena i bez mleka
Hladan ti dah do grla
Do kamena pod levom sisom
Do ptice britve u tom kamenu
U tutu tutinu u leglo praznine
U gladne makaze pocetka i pocetka
U nebesku matericu znam li je ja


Sta je s mojim krpicama
Neces da ih vratis neces
Spalicu ti ja obrve
Neces mi dovek biti nevidljiva
Pomesacu ti dan i noc u glavi
Lupices ti celom o moja vratanca
Podrezacu ti raspevane nokte
Da mi ne crtas skolice po mozgu
Napujdacu ti magle iz kostiju
Da ti popiju kukute s jezika
Videces ti sta cu da ti radim
Seme ti i sok i sjaj
I tamu i tacku na kraju mog zivota
I sve na svetu



I ti hoces da se volimo
Mozes da me pravis od moga pepela
Od krsa moga grohota
Od moje preostale dosade
Mozes lepotice
Mozes da me uhvatis za pramen zaborava
Da mi grlis noc u praznoj kosulji
Da mi ljubis odjek
Pa ti ne umes da se volis


Bezi cudo
I tragovi nam se ujedaju
Ujedaju za nama u prasini
Nismo mi jedno za drugo
Stamen hladan kroz tebe gledan
Kroz tebe prolazim s kraja na kraj
Nista nema od igre
Kud smo krpice pomesali
Vrati mi ih sta ces s njima
Uludo ti na ramenima blede
Vrati mi ih u nigdinu svoju bezi
Bezi cudo od cuda
Gde su ti oci
I ovamo je cudo

Crn ti jezik crno podne crna nada
Sve ti crno samo jeza moja bela
Moj ti kurjak pod grlo
Oluja ti postelja
Strava moje uzglavlje
Siroko ti nepocin-polje
Plameni ti zalogaji a vostani zubi
Pa ti zvaci izelice
Koliko ti drago zvaci
Nem ti vetar nema voda nemo cvece
Sve ti nemo samo skrgutanje moje glasno
Moj ti jastreb na srce
Manje te u majke groze


Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
Zderao ti senku sa svoje senke
Izravnao bregove u tebi
Ravnice ti u bregove pretvorio
Zavadio ti godisnja doba
Odbio sve strane sveta od tebe
Savio svoj zivotni put oko tebe
Svoj neprohodni svoj nemoguci
Pa ti sad gledaj da me sretnes


Dosta recitoga smilja dosta slatkih trica
Nista necu da cujem nista da znam
Dosta dosta svega
Reci cu poslednje dosta
Napunicu usta zemljom
Stisnucu zube
Da presecem ispilobanjo
Da presecem jednom za svagda
Stacu onakav kakav sam
Bez korena bez grane bez krune
Stacu oslonjen na sebe
Na svoje cvoruge
Bicu glogov kolac u tebi
Jedino sto u tebi mogu biti
U tebi kvariigro u tebi bezveznice
Ne povratila se


Ne sali se cudo
Sakrilo si noz pod maramu
Prekoracilo crtu podmetnulo nogu
Pokvarilo si igru
Nebo da mi se prevrne
Sunce da mi glavu razbije
Krpice da mi se rasture
Ne sali se cudo s cudom
Vrati mi moje krpice
Ja cu tebi tvoje!


VASKO POPA

kockar
Vi znate šta je to mene progutalo. I prosto nema nikakave nade, a u vašim očima sam nula, zato i govorim otvoreno :Svuda vidim samo vas, a sve ostalo mi je svejedno. Zašto i kako vas volim - ne znam. Znate, vi možda uopšte i niste lepi?Zamislite, ja uopšte i ne znam da li ste vi lepi ili ne. Čak ni u licu? Srce vam sigurno nije dobro. A da vam um nije plemenit - i to je vrlo verovatno. A znate da ću vas jednog dana ubiti? Neću vas ubiti zbog toga što ću prestati da vas volim, ni iz ljubomore, nego onako, prosto ću vas ubiti jer me nešto vuče da vas pojedem. Ako si se uputio prema cilju i putem počeo zastajkivati da kamenom gađaš svakog psa koji laje na tebe, nikada nećeš stići na cilj.

F.M.D.

ja sad idem van
Ja sad idem van i vratit ću se tek ujutro.

Bit ću vani, ne čekaj me, idi spavati, ondje ću sjediti
i čučati i doći ću pijan.

Ja sad idem van i vratit ću se možda tek za tristo godina,
pa zar je to neko vrijeme?

Past ću ti na prozor u spodobi jednog bezprizornog
razrokog fotona.Posadit ću se u obliku
prašine, spale nekome s cipela,
na prag tvojih vrata.

A ti onda ne budi zla i pusti me k sebi.Ne pravi mi
scene. Ljubavnike
ćemo pokupiti u pokrivač i izbaciti kroz prozor.

I ostavit ćemo sebi svjetlo.Ma pusti me k sebi.

Ma pusti me već k sebi, pa pusti me već,zašto ti
to toliko traje, to je nekoliko trenutaka, ma to je
grozno dugo,pa ja ću tu usahnuti umrijeti umrijet od
žalosti,ma molim te ipak otvori il' ću ti ta vrata razvaliti,
kožu ću ti izgrebsti, oči ću ti iskopati

ljubavi moja.

Sotola Jiri

Ljudi Uvijek Odlaze
214338
//BITNO JE OSTATI PRISEBAN.